| Условљеност другим предметима |
Облик условљености |
| |
Према правилима студирања |
| Циљеви изучавања предмета: |
| Упознавање студената са појмом динамике система, моделовања система, моделовањем утицаја окружења на систем, организацијом експеримента идентификације система и елементима који битно одређују исход експеримента, методама идентификације система, те алгоритмима за рад у реалном времену. |
| Исходи учења (стечена знања): |
| По завршетку курса студент ће моћи да: (1) објасни појам динамичког понашања система, као и процес моделовања система, (2) адекватно припреми експеримент идентификације система, (3) пројектује и реализује естиматор за рад у реалном времену. |
| Садржај предмета: |
| Увод. Непараметарска идентификација. Модели система. Улазни сигнали. Перзистентност екситације (трајност побуде). Креирање експеримента. Метод минимума квадрата (ММК). Метод грешке предикције. Веза метода идентификације помоћу грешке предикције и ММК. Веза метода са методом максималне вјеродостојности. Рекурзивни поступци. Рекурзивни ММК. Идентификација у реалном времену помоћу ММК. Рекурзивни метод помоћне промјенљиве. Рекурзивни метод помоћу грешке предикције. Метод псеудолинеарне регресије. |
| Методе наставе и савладавање градива: |
| Предавања и аудиторне вјежбе. За лабораторијски рад се користе симулације различитих процеса у MATLAB-у. Надаље, постоји неколико физичких реализација динамичких процеса (истосмјерни мотор, систем три резервоара, термички процес, итд.) на којима студенти провјеравају у којој мјери су разумјели различите феномене карактеристичне за практичне проблеме идентификације система. |
| Литература: |
- L. Ljung, Systems Identification: Theory for the User, Prentice Hall, 1999.
|
| Облици провјере знања и оцјењивање: |
| |
| Похађање наставе |
5 |
Домаћи задатак |
30 |
Завршни испит |
20 |
| Активност на настави |
15 |
Први колоквијум |
15 |
Други колоквијум |
15 |
| Посебна назнака за предмет: |
| |
| Име и презиме наставника који је припремио податке: доц. др Игор Крчмар |
