| Условљеност другим предметима |
Облик условљености |
| |
Према правилима студирања |
| Циљеви изучавања предмета: |
| (1) Дати студентима знања из архитектуре савремених 8-битних и 16-битних микроконтролера. (2) Објаснити најчешће кориштене “on-chip” улазно-излазних уређаје, периферије и комуникационе интерфејсе. (3) Објаснити специфичности C језика за програмирање микроконтролера. (4) Објаснити како се дефинише и реализује пројекат са микроконтролерским системом. |
| Исходи учења (стечена знања): |
| По успјешно завршеном курсу студент треба да: (1) Препознаје архитектуру и организацију микроконтролера; (2) Зна да објасни карактеристике периферних јединице на чипу и комуникационе интерфејсе са најчешће кориштеним периферијама; (3) Зна да опише карактеристике архитектуре напредних фамилија микроконтролера; (4) Зна да користи C језик за програмирање микроконтролера и (5) способан je да реализује једноставнији пројектни задатак са микроконтролерским системом. |
| Садржај предмета: |
| Архитектура и организација напредних верзија микроконтролера. Меморијски систем, магистрале, вектори и прекидни систем. Сигнали микроконтролера. Периферне јединице на чипу. Аналогни и дигитални улази и излази. Повезивање са периферијама, комуникациони интерфејси. Програмирање микроконтролера (управљачке структуре и потпрограми). Примјена у дигиталном управљању. Развој пројекта са микроконтролером. |
| Методе наставе и савладавање градива: |
| Предавања, аудиторне вјежбе, презентације, симулација на рачунару, реализација карактеристичних склопова у лабораторији, мјерења на реализованим склоповима |
| Литература: |
- Syad R. Rizvi, Microcontroller Programming an Introduction, CRC Press 2012.
- Ibrahim Dogan, Microprocessor Applied Digital Control, John Wiley and Sons, 2006.
- Joseph Yiu, The Definitive Gude to the ARM Cortex-M3, Elesevier 2010.
|
| Облици провјере знања и оцјењивање: |
| |
| Семинарски рад |
40 |
Лабораторијске вјежбе |
30 |
Завршни испит |
30 |
| Посебна назнака за предмет: |
| |
| Име и презиме наставника који је припремио податке: доц. др Бранко Блануша |
