Условљеност другим предметима |
Облик условљености |
|
Према правилима студирања |
Циљеви изучавања предмета: |
Основни циљ предмета је да се објасне сви феномени који проистичу из чињенице да се управљање процесом не одвија преко директне физичке везе процеса и контролера већ посредством рачунарског алгоритма и да се студенти, кроз интензиван практичан рад, упознају са проблемима који се срећу у инжињерској пракси и оспособе за тимски рад. |
Исходи учења (стечена знања): |
По завршетку курса студент ће моћи да објасни кључне аспекте примене рачунара у управљању процесим, пројектује и имплементира директно дигитално управљање системом, пројектује и имплементира секвенцијално управљање процесом помоћу програмабилног логичког контролера уз употребу љествичастог (ледер) програмирања. |
Садржај предмета: |
Увод у проблеме рачунарског управљања: повезивање рачунара и процеса, специфичности софтвера за рад у реалном времену, оперативни систем за рад у реалном времену, операторски интерфејс. Дискретни алгоритми и проблеми имплементације: формирање алгоритама, одређивање периоде одабирања, промјена режима рада, рјешавање проблема засићења актуатора, опсервер, филтрација. Примјери реализације рачунарски управљаних процеса: реализација ПИД алгоритма. Управљање помоћу програмабилних логичких контролера: структура PLC-a , основи љествичастог (ледер) програмирања, имплементација. |
Методе наставе и савладавање градива: |
Предавања, поред излагања неопходних теоријских основа, обухватају и низ илустрација различитих практичних рјешења. У оквиру практичне наставе студенти се припремају за рад у лабораторији и имају консултације у току израде пројеката. У склопу практичног рада студенти ће реализовати сљедеће пројекте: Имплементација ПИД контролера, Програмирање програмабилног логичког контролера. |
Литература: |
- Србијанка Турајлић, Управљање у реалном времену, www.automatika.etf.bg.ac.rs
- J.Stenerson, Fundamentals of PLCs, Sensors, and Communications, Prentice Hall, 1999.
- W. Bolton, Programmable Logic Controllers, Newnes Elsevier, 2003.
|
Облици провјере знања и оцјењивање: |
Један колоквијум у току семестра, један пројектни задатак, провјера знања са лабораторијских вјежби и завршни испит. |
Први колоквијум |
20 |
Други колоквијум |
20 |
Завршни испит |
40 |
Активност на настави |
20 |
|
Посебна назнака за предмет: |
|
Име и презиме наставника који је припремио податке: доц. др Игор Крчмар |