| Условљеност другим предметима |
Облик условљености |
| |
Према правилима студирања |
| Циљеви изучавања предмета: |
| Стицање знања из: (1) Основних метода и алата за спровођење функционалне верификације дигиталних електронских система. (2) Упознавање са основним карактеристикама језика за верификацију хардвера. |
| Исходи учења (стечена знања): |
| По успјешно савладаном курсу студент ће бити у стању да: (1) Креира верификациони план на основу функционалне спецификације дизајна. (2) Развија окружења за верификацију коришћењем неког језика за верификацију (HVL). (3) Верификује сложени дигитални систем коришћењем развијеног верификационог окружења. |
| Садржај предмета: |
| Значај верификације. Функционална верификација. Процес функционалне верификације. Верификациони план. Верификационо окружење. Основне компоненте верификационог окружења. Мјерење покривености верификационог плана. Покривеност кода. Функционална покривеност. Верификација базирана на мјерењу покривености. Језици за функционалну верификацију хардвера “e” и System Verilog. Индустријски алати за функционалну верификацију хардвера. |
| Методе наставе и савладавање градива: |
| Предавања, аудиторне вјежбе, презентације, симулација на рачунару, тестирање на развојним системима |
| Литература: |
- A. Meyer, Principles of Functional Verification, Newnes, 2003.
- A. Piziali, Functional Verification Coverage Measurement and Analysis, Springer Verlag, 2004.
- S. Palnitkar, Design Verfication with e, Prentice Hall, 2003.
- C. Spear, G. Tumbush, System Verilog for Verification, Springer Verlag, 2012.
|
| Облици провјере знања и оцјењивање: |
| |
| Колоквијум |
20 |
Лабораторијске вјежбе |
15 |
Завршни испит |
45 |
| Пројектни задатак |
20 |
|
| Посебна назнака за предмет: |
| |
| Име и презиме наставника који је припремио податке: проф. др Бранко Докић |
