Условљеност другим предметима |
Облик условљености |
|
Према правилима студирања |
Циљеви изучавања предмета: |
Филозофија технике представља цјелину филозофског пропитивања цјелине аспеката феномена технике, почев од настанка, генезе, значења и њених консенквенци по културни, социјални, економски и психо/духовни живот човјека. Као изборни предмет првог циклуса студија филозофија технике треба да омогући студентима што обухватнији али истовремено и продубљени приступ свим релевантним феноменима технике имајући у виду њене како класичне тако и савремене појавне облике. |
Исходи учења (стечена знања): |
Омогућити продубљени студиј студентима, а посебно онима који имају интерес за проблеме поиетичке филозофије у њеном модерном разгранавању. Развити моћ критичког пропитивања научнотехничког устројства свијета, те способност разумијевања конкреттних феномена. Потицати способност критичког мишљења, тумачења и теоријског упштавања достигнутих увида и тумачења стручне литературе. |
Садржај предмета: |
Теоријска настава: Упознавање различитих приступа у проучавању феномена технике, односа и процеса, комплементарности извора и метода који се примјењују у анализама поменутих феномена. Смисао ране Грчке супротности physis и tehne. Појам tehne код Платона и Аристотела. Tehne и техника; смисао схоластичког идентитета и разлике појмова actus operatio. Рађање нововјековне природне науке и преображај технике. Просвјетитељско схватање технике; идеја техничког прогреса. Кантов појам односа расудне снаге и технике. Поријекло технике из телеолошког принципа у Хегеловој логици. Техника, рад и капитал у Марксовом мишљењу. Проблем заснивања модерне филозофије технике. Филозофија технике као критика и покушај да се разумије сама бит технике. Блохово разумијевање феномена технике. Франкфуртска школа и Маркузеово поимање технике. Хајдегеров и Геленов појам технике. |
Методе наставе и савладавање градива: |
Предавања, вјежбе, индивидуалне и групне консултације, семинарски радови, менторски рад |
Литература: |
- Бургер, Хотимир, Филозофија технике
- Човјек и техника, културно-филозофски есеји
- Шпенглер Освалд, Пропаст запада
- Ортега и Гасет, Размишљања о техници
- Маршал Маклуан, Познавање општила
- Луис Мамфорд, Техника и цивилизација
- Маркузе, Херберт, Човјек једне димензије
- Плеснер, Хелмут, Утопија у машини
- Кант, Имануел, Критика расудне снаге
- Хабермас, Јирген, Техника и наука као идеологија
- Касирер, Ернест, Форма и техника
- Хајдегер, Мартин, Питање о техници
- Фројд, Сигмунд, Нелагодност у култури
- Блох, Ернест, Принцип нада
- Хегел, Г. В. Ф., Наука логике
- Платон, Кратил
- Аристотел, Поетика
|
Облици провјере знања и оцјењивање: |
|
Похађање наставе |
5 |
Колоквијум |
40 |
Завршни испит |
50 |
Активност на настави |
5 |
|
Посебна назнака за предмет: |
|
Име и презиме наставника који је припремио податке: проф. др Мирослав Дринић |